Medijska slika Oktobarske revolucije, stotinu godina posle

(Bez štamparije i organizacije, nema ni revolucije)

Piše: Lazar Čovs, student III godine žurnalistike, UNS

 

Istorija Evrope i poimanje konteksta savremenog sveta, pa samim tim i čitanje oktobarske revolucije umnogome se može čitati između zbijenih redova biografija odabranih novinara. Naposletku, kako kaže Filip Švarm[1], sve i jeste zakuvala grupa novinara i urednika – Lenjin se istakao u „Iskri”, Trocki je osnovao „Pravdu”, a Staljin je u Tbilsiju uređivao gruzijansko „Vreme”.

Lenjin drži govor u Petrogradu, Trocki stoji pored govornice (Magazin „Time”, MANSELL, TIME LIFE PICTURES)

Kao i u julskoj etapi revolucije, povod za Oktobar bio je nešto što bismo danas nazvali „gušenje medijskih sloboda” – 6. novembra, rano izjutra, 1917. vojnici lojalisti privremene vlade zatvorili su štampariju boljševičkog lista „Rabočji put” i uništili štamparske prese i hiljade primeraka izdanja u pripremi. U toku dana, najavljeno je momentalno zatvaranje levičarskog „Soldata” i desničarskih novina „Živoje slovo” i „Novaja Rus”[2], urednici i novinari optuženi su za pripremu puča i najavljeno je da će krivično odgovarati.  Dan kasnije, po nalogu Lava Trockog, četa sa nekoliko mitraljeza stigla je pred štampariju, zauzela ju je i rasterala policajce odane premijeru Kerenskom koji je potom naredio podizanje Petrogradskih mostova. „Sovjet radničkih i vojničkih deputata ne može trpeti gušenje slobodne reči”[3] pisalo je u naređenju koje su nosili sa sobom, a ostaće zapisano i na epitafu sovjetskog saveza. Kasnije u toku dana boljševici zauzimaju i centralni telegraf i komunikacija i propaganda u ovom delu sveta ostaju pod režimskom kontrolom narednih 70 godina.

Sećanje na oktobar

„Postalo je uobičajeno da se u povodu najznačajnijih datuma iz historije pored održavanja naučnih skupova, prigodnih svečanosti, sastanaka i razgovora neposrednih učesnika u tim događajima, potrebna pažnja posvećuje i štampanju naučnih publicističkih radova. Tako je i u ovoj godini, u povodu 50-godišnjice oktobarske socijalističke revolucije – međunarodnog praznika radničke klase i svih progresivnih ljudi u svijetu, već dosada objavljen velik broj najčešće publicističkih priloga. Najveći dio tih napisa sadrži i mnogo novih dosad nepoznatih podataka i bit će bez svake sumnje od velike koristi svima”, pisao je Slobodan Bosiljčić 1966 godine[4], na pola puta od Oktobarske revolucije do danas.

U stogodišnjici, pak, kakvim naučnim monografijama i društvenom priznanju nema traga, ni odstraga. Da li je to zbog pokušaja da se umanje značaji događaja koji su tektonski poremetili svetsku politiku i ekonomiju, a umnogome obeležili i stoleće pred sobom, da li prosto onima koji bi sredstva opredelili ne odgovara da neki umni ljudi sede zajedno i porede ovo sada sa onim od onomad, ili se gradi novi opšti politički kontekst, zapisaće hroničar koji bude pravio presek nakon narednih 50 godina.

Autor: Andrew Lewis, prikaz stogodišnjice Oktobarske revolucije (Preuzeto sa sajta autora)

Prve tačke usidrenja za kasnija sećanja na oktobar „zapadnom svetu”, dao je još jedan novinar pisanjem možda najduže reportaže na svetu. Godinu i po kasnije, Džon Rid objavljuje „Deset dana koji su potresli svet”. Rid je bio revolucionarno ostrašćeni talentovani reporter. I sam je priznao da „u ovoj borbi moje simpatije nisu bile neutralne”, u predgovoru knjige. Materijal i Lenjinove govore dobijao je od Trockog, a sam Lenjin napisao je jedan od predgovora za knjigu. Staljin je knjigu kasnije zabranio, navodno zbog lične sujete, pošto je u njoj pomenut jedva dvaput, uzgredno. Do danas ova knjiga ostala je u svim almanasima istorije sveta kao značajno štivo.

Naknadna propaganda, umetničke interpretacije i prigodna herojizacija napravile su od crvenog puča – Oktobarsku revoluciju. Istoriografski fakat je da nije tu bilo ni mase, ni nekakvog ozbiljnog oružanog sukoba, ne zato što nije bilo ljudi spremnih da koriste oružje, već zato što je pravo oružje – propaganda o klasnim razlikama, već upalilo. Petropavlovska tvrđava bukvalno je zauzeta nalik na smenu straže, a ubrzo potom, ispaljivanjem ćoraka sa Aurore i tandrkanjem zarđalim metalnim topovima, zaključno sa Zimskim dvorcem, zauzet je i ostatak Petrograda. I upravo to, naravoučenije je medijskog ključa oktobarske revolucije. Obavi dobro propagandu i osim počasnog plotuna, neće ti biti potreban niti jedan jedini metak.

_________________________________________________________________________

[1] http://www.vreme.com/cms/view.php?id=527633
[2] Rabinowitch, Alexander (2004). The Bolsheviks Come to Power: The Revolution of 1917 in Petrograd. Pluto Press. pp. 273–305
[3] Branko Prolić, „Brestlitovski mir – prijelomni trenutak oktobarske revolucije”, Politička misao, 1977.
[4] Politička misao, Vol. 4, No. 3, 1967.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *