Prvo, neograničeno opšte pravo glasa

Piše: Svetlana Paramentić, studentkinja III godine žurnalistike, UNS

 

Oktobarska revolucija 1917.  dokazala je da politika ne mora biti isključivo u rukama viših društvenih klasa.

Reči političke slobode, su se odnosile samo na pojedinca, građana, već i na podelu polova, slobodu žena i muškaraca. Već 1920. u Rusiji žene su dobile pravo na abortus.

Političko oslobođenje ne treba poimati kao nešto što se isključivo vezuje za „oslobođenje od neke druge vlasti“ već slobodu u vidu dobijanja novih prava.

Oktobarska revolucija, poznata kao Boljševička revolucija je bila druga faza Ruske revolucije. Nju su predvodili Vladimir Ilič Lenjin i boljševici. Ona je bila prva marksističko-komunistička revolucija u istoriji.

„Oktobarska revolucija je bila par excellence povesni događaj koji smera na budućnost, što i jeste u samoj biti pojma revolucije“, tako sociolog Miloš Perović objašnjava bitnost ove Revolucije jer u biti i jeste suština revolucije bila u pravom smislu te reči: donela je nove odluke od kojih će se neke zadržati, neke ne, al narod je progovorio, borio se za svoja prava i nešto se promenilo.

Ono zbog čega je ova revolucija takođe bitna, jeste to da je deo njene prakse prožet i na našim prostorima, u socijalističkoj Jugoslaviji.

Za razliku od društva iz kog je Sovjetski Savez nastao, nejednakosti unutar carske Rusije 1917. bile su daleko manje. S druge strane, nasleđe je to što se kroz praksu novog društva nastalog preko revolucije stvorio napeti odnos između rada i kapitala.

Kao što je već pomenuto, političke slobode na prostorima Rusije početkom dvadesetog veka, stvorile su teren da ostatak sveta porazmisli o određenim odlukama, te stoga, žene su se u ovom događaju prvi put izborile za neograničeno pravo glasa na političkim izborima.

Kroz masovno zapošljavanje žena, bošeljivici su uklonili  društvenu nejednakost koja je stvorila početak apsolutne jednakosti, koju, nažalost nakon toliko godina, nismo u potpunosti doživeli.

Nizom akata i uredbi poboljšan je položaj žena u ruskom društvu, pre svega izjednačavanjem plata muškaraca i žena, koje je podrazumevalo i plaćeni godišnji odmor,  sociolog Miloš Perović

Jedna od bitnih stavki utvrđene ovom revolucijom je i prvi bračni zakon nakon revolucije. Brak je odvojen od nadležnosti crkve, ženama je dozvoljeno da biraju prezime u braku, izjednačen je status vanbračne dece s onima rođenim u braku, prepoznata su prava majki u radnom odnosu kroz omogućivanje plaćenog odsustva s posla u toku trudnoće.

Korišćenje političkih sloboda kulminiralo je primenom neograničenog opšteg prava glasa. Iako su najrazvijenije zemlje sveta do 1917. bile nedemokratske, one su zadovoljavale većinu procedura parlamentarne demokratije.

Kako se može videti kroz uvođenje opšteg prava glasa, boljševici su prvi socijalisti koji su proklamovali pravo naroda na saomopredeljenje, što se u praksi pokazalo kroz raspuštanje svih kolonija carske Rusije odmah nakon revolucije.

Svet ruske politike  doživeo je da se Oktobarskom revolucijom ostvaren prvi pravi naroda kao mase. Zbog toga, desni krugovi Zapada uvideli su opasnost u takvom Sovjetskom savezu. Ovu konstataciju možemo lako potvrditi pogledom na Drugi svetski rat u kojem je na pobedu nad fašizmom najzaslužniji upravo Sovjetski savez.

„Novine u zapadnoj Evropi u vreme Revolucije govorile su da je to jedan nedemokratski događaj ali je on ustvari predstavljao predemokratski događaj, to niko nije pomenuo“, tako je glavni urednik hrvatskog izdanja Le Monde diplomatique  Nikola Vukobratović objasnio jednu od problematika odnosa sveta prema carskoj Rusiji.

U obračunu sa nasleđem ove revolucije, najmoćnije sredstvo bile su tzv. teorije o totalitarizmu. Napori nemačkih istorijskih revizionista kulminiraju 1986. kada u Frankfurter Allegemeine Zeitunug izlazi članak najistaknutijeg člana ove grupacije Ernst Nolte. Grupacija oko ovog čoveka pokušala je da minimalizuje zločin nemačkog nacizma.

Tvrdnja da su demokratizacija i podizanje životnog standarda na Zapadu bili kompromis sveta kapitala sa svetom rada dobija na značaju upravo danas, kada se izostankom pritiska organizovanog radničkog pokreta na kapitalističke elite sistematski urušavaju sva polja slobode ostvarena u prethodnom veku, Miloš Perović

Danas svetska politika kaska sa korišćenjem pravih vrednosti prava glasa iako su se još za vreme Oktobarske revolucije izborili za pravo glasa. Iako pravo glasa formalno postoji , propagira se, građani ga ne koriste u meri u kojoj im je pružena ova mogućnost. Zbog toga, Oktobarska revolucija treba da bude podsetnik da se neke stvari mogu menjati i iskoristiti u svrhu stvaranja potpunih sloboda za svako političko biće.

_________________________________________________________________________

Miloš Perović “Nasleđe oktobarske revolucije”, Novi Sad, oktobar 2017.
Tribina “100 godina Oktobarske revolucije: povod, nasleđe, perspektive“, SKC NS Fabrika, Novi Sad, 28. oktobar 2017.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *